Цене роминга у земљама Европске економске зоне и у Републици Србији
Цене услуга роминга су предмет комерцијалних уговора између страног и домаћег мобилног оператора. Републичка агенција за електронске комуникације нема у својој надлежности регулисање цена роминга, управо због чињенице да су то билатерални комерцијални уговори између домаћих оператора и њихових партнера из других земаља, где страни оператор има право да слободно формира цену услуга роминга.
Европски парламент и Савет министара Европске уније су 13. јуна 2012. године донели пропис о ромингу у оквиру јавних мобилних комуникационих мрежа у земљама Европске економске зоне, којим су ограничене цене услуга у ромингу:
- позивања на највише 29 евроценти по минуту,
- примања позива на највише 8 евроценти по минуту,
- слања кратких порука (СМС) на највише 9 евроценти (примање кратких порука је бесплатно, као што је било и до сада),
- преноса података на највише 70 евроценти по мегабајту, уз аутоматско постављање месечног ограничења трошкова преноса података на 50 евра.
Одлука, која је ступила на снагу 30. јуна, а чији циљ су приступачне и транспарентне цене роминга за грађане Европске економске зоне, донета је после вишегодишњих напора. Наиме, иницијатива је поднета још 1999. године, али су цене роминга у земљама ЕУ први пут ограничене тек 2007. године.
Међутим, важно је истаћи да ово ограничење цена важи само за земље чланице Европске економске зоне, коју поред земаља чланица Европске уније чине и Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, и не обавезује операторе из земаља чланица Европске економске зоне да је примењују приликом закључивања партнерских уговора са операторима из земаља које нису чланице.
Република Србија је стекла статус кандидата за чланство у Европској унији у марту ове године, а убрзо после тога РАТЕЛ је стекао право да учествује у раду Тела европских регулатора за електронске комуникације (BEREC), као посматрач. Земље посматрачи су покренуле иницијативу за добијање препоруке од Европске комисије која би омогућила примену ограничених цена роминга и у земљама изван Зоне, јер таква одлука није у надлежности националних регулаторних тела појединачних земаља.